logo3

ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА И КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА  И У КРАГУЈЕВЦУ

ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА И КЊИГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА  И У КРАГУЈЕВЦУ

У организацији завичајног удружења "Комови", Удружења Васојевића  и "Удружења писаца Крагујевца", дана 14. 03. 2019. године, у просторијама КУД "Абрашевић"у Крагујевцу , одржано је представљање књиге историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ и 38. број часописа „Глас Холмијеˮ.
У програму су учествовали : Горан Киковић, аутор, Бранислав Оташевић, књижевник, Давид Лалић, пјесник и публициста, Раденко Бјелановић,професор и пјесник, Властимир Бараћ,народни гуслар и Синиша Петрић, млади гуслар. Скуп је у име организатора поздравио Верољуб Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића у Крагујевцу, који је пожелио добродошлицу гостима из Црне Горе који већ традиционално посјећују своју браћу у Шумадији.
О значају часописа Глас Холмије и књиге историчара Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ говорио је рецензент књиге и предсједник издавачког савјета Бранислав Оташевић, који је истакао да је Глас Холмије оправдао своје постојање јер се радо чита како у Србији и Црној Гори, тако и у Републици Српској.
о значају и улози часописа говорили су Горан Киковић и Бранислав Оташевић. 
Уредник Киковић о часопису Глас Холмије је рекао:
''У овом, одавно бесудном, времену наказне културе и лажи, сулуде антисрпске хистерије, разарања, деградације и уништавања националног, духовног и културног идентитета и наметања кривице и осећаја геноцидности српском народу, затирања сопствене историје и културе, пласирања непостојећег језика, непостојеће цркве, спроводећи апартхејд најгоре врсте према српском народу, над којим је извршен планирани свјетски злочин и етничко чишћење, библијски погром у којем је страдао један цијели народ и послат егзодусом у неизвесност, на Светим водама Лима, заблистао је, у прави час, још један бисер у српској литератури, ''Глас Холмије'', часопис за књижевност, историју и културу, чији је издавач Српско историјско културно друштво ''Никола Васојевић'' из Берана. ''Глас Холмије'' нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног насљеђа са великим интелектуалним дометом ''који му је приредила историја''.

O часопису свој суд је дао Бранислав Оташевић, предсједник издавачког савјета ''Глас Холмије'' рекавши: Часопис је писан нашим узвишеним, јединственим писмом, ћирилицом, штитећи га при том од немани која га уништава и обогатио је српску ризницу културе и што се тиче садржаја и тема које обрађује и квалитета и реномеа сарадника, који су ућуткали примитивни коалициони хук о фалсификовању и затирању културних вриједности српскога народа, патолошком генетском мржњом, патолошким насиљем и националном дискриминацијом у којој по морбидности недостају само логори, снагом која почива на савијеној кичми поданика, блокираним мислима и зачепљеним устима. Српски народ је у Црној Гори доживио културни и духовни геноцид, па је пратећи антологијску трагику свога народа часопис ''Глас Холмије'', за кратко вријеме потврдио ''своју мисионарску и просветитељску мисију'' и улогу у Васојевићима и постао је светионик историјске истине, која нам је у овом најсрамнијем периоду српске историје итекако потребна'' – истакао је Оташевић. Он је дао свој суд и о Киковићевој књизи „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. годинеˮ.
Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.
Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.
Документи и историјски записи до којих су дошли познати наши историчари, писци историјских публицистичких дјела, романсијери и други ствараоци и сâм Горан Киковић, утолико су драгоцјени што дубље залазе не само у политичке него и у социјалне, културне и вјерске узроке појединих акција и збивања на простору гдје живе Васојевићи. Они имају драж казивања очевидаца који налазе разумијевања за борбу потлачених маса на ширем балканском простору.
Нијесу зпрослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.
Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње. Киковић зна, али није био у могућности да истражи и изврши увид у архивама Москве и другим градовима Русије, те самим тим није откривено шта се све тамо налази и шта се све чува. Иначе Киковић је велики пријатељ Русије и њеног народа. У својој канцеларији (предсједника СО-е Беране) држи с поносом слику – умјетнички рад Владимира Владимировича Путина, уз напомену пјесника Давида Лалића да је то умјетнички рад сликара Илије Мркајића из Војводе Степе)
Због разноврсности грађе, прикупљене за писање ове књиге, њеног правилног и равномјерног третирања препоручујем издавачу да ову књигу објави јер се она појављује у вријеме када је уочљив недостатак научне ''непокривености'' Васојевића, али и читаве Црне Горе у Првом свјетском рату. Овај рад Горана Киковића ће зато допринијети да се употпуни и јасније сагледа слика о Васојевићима у борби за ослобођење и уједињење Срба у јединствену јужнословенску државу. ''-закључио је свој став о књизи Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић